Одржан трећи дијалог о правима детета: „Србија по мери детета – инфраструктура и изазови у спровођењу“

Дијалог је окупио представнике надлежних институција, цивилног сектора и међународних организација. То је била прилика да се сумира шта је до сада у Републици Србији урађено како би се обезбедила континуирана подршка и унапређивање постојећих услова, односно прилика да се преиспита функционисање општих мера за спровођење Конвенције.

Испред Правосудне академије, на другом панелу, учествовао је Душан Спасић, руководилац сектора за сталну обуку Правосудне академије

Наша  држава  је  ратификовала  Конвенцију о правима детета пре 32 године  и тиме  се, између  осталог,  обавезала да предузима све одговарајуће законодавне,  административне и остале мере за остваривање права признатих у овом међународном уговору. И поред настојања да се правним актима унапреде положај и права детета, уочено је да у пракси изостаје свеобухватни приступ заштити права детета, интерсекторска сарадња и пуно разумевање одговорности за заштиту права детета у оквиру појединих друштвених области, а што је претпоставка за остваривање свих гарантованих права у пуној мери у складу са Конвенцијом.

Надовезујући се на први и други дијалог, који су обухватили опште оквире за остваривање права детета у Србији, те недостатак законодавних и административних мера, као и изазове у остваривању основног принципа права детета – заштите од дискриминације, циљ трећег дијалога био је да се обележи Светски дан детета и потврди посвећеност свих чинилаца у Србији остваривању права детета, као и да се да допринос подизању нивоа информисаности друштва, а посебно деце, родитеља и свих оних који се у раду баве децом.

У оквиру првог панела, наглашено је, између осталог, да образовање за права детета у Србији не испуњава стандард који дефинише Конвенција о правима детета, која захтева од држава да омогуће учење о правима детета „за свако дете, на свим нивоима образовања“. Забрињавајуће је и што генерално постоји непознавање и неразумевање концепта права детета на свим нивоима, од деце и родитеља, преко професионалаца до доносиоца одлука. Поново је истакнута потреба за доношењем свеобухватног Закона о правима детета, разматрано је питање успостављања независног тела за заштиту права детета, као и важност израде националне стратегије за права детета. Истовремено је указано и на неопходност континуираног праћења остваривања права детета, сарадње са организацијама цивилног друштва, континуираних обука и ширења информација о правима детета, те сарадње са међународним организацијама у овој области.