<

Представљен радни текст Стратегије развоја правосуђа за период 2019-2024. године

Аутор: Министарство правде
Локација: Београд

Нова Стратегија развоја правосуђа за период 2019-2024. године представља наставак претходне стратегије за петогодишњи период и континуитет даљег унапређења ефикасности правосуђа, истакла је министарака правде Нела Кубуровић на округлом столу у Београду, на којима је присутнима представљен радни текст нова петогодишње Стратегије развоја правосуђа.

 

Представљен радни текст Стратегије развоја правосуђа за период 2019-2024. године, 24.06.2019. - Извор: Министарство правде

Министара Кубуровић је указала да је на Нацрту стратегије радила радна група у апсолутно истом саставу као и комисија која је пратила спровођење Националне стратегије за реформу правосуђа за период 2013-2018. године. Она је нагласила да је радни текст постигнут консензусом свих чланова, и додала да је читав процес израде нацрта пратио транспарентан и инклузиван поступак рада на изради стратегије.

Говорећи о најважнијим областима нова стратегије, министарка Кубуровић је оценила да она обухвата уставну реформу, као и измену читавог сета закона, који морају да буду усагашени са изменама Устава. Она је указала да нова стратегија стављен акценат на растерећење београдских судова и мере које је потребно предузети у наредном периоду у том циљу.

Она се осврнула и на претходне две стратегије реформе правосуђа из 2006. и 2013. године. Министарка правде је оценила иако је Стратегија реформе правосуђа за период 2006-2011. успоставила нов нормативан и институционални оквир (донет је сет нових правосудних закона, формирани су Високи савет судства и Државно веће тужилаца, као и Правосудна академија. „Управо ова стратегија је донела највише замерки и највише неправилности због којих на неки начин последице и данас осећамо – то је био реизбор судија 2009. године, нетранспарентан, а како је касније и Уставни суд потврдио – неуставан поступак, затим мрежа судова која је почела са радом 1. јануара 2010. године, показала се као неефикасна“, истакла је министарка Кубурвић и додала низ година нису постојали критеријуме за вредновање рада судија и тужилаца, а готово три године судови нису имали изабране председнике судова.

„Не треба заборавити ни критике од међународних институција, када је реч о реформи из 2006. године. Устав из 2006. разматран је од стране Венецијанске комисије, која је у свом мишљењу из 2007. указала на низ неправилности и кршења европских стандарда, када је реч о поступку избора судија и решавања начела сталности судијске функције“, навела ја министарка. Како је објаснила, управо стратегија која је била усвојена 2013. године требало је да отклони највећи део последица из претходног периода – повратак у систем судија и тужилаца који су били разрешени 2009. године, успостављање нова мрежа судова од 2014. године, која је требало да отклони проблем неједнаке оптерећености судова, као и проблем великог броја нерешених старих предмета.

Она је истакла да је задовољна оствареним резултатима у последњих неколико година у циљу јачања независности и стручности носилаца правосудних функција, и повећању ефикасности, као и да су уведене нове правосудне професије - јавни бележници и извршитељу итд.

„Доста тога је урађено и на развоју е - Правосуђа и унапређењу инфраструктуре. Претходни петогодишњи период је обележило највеће инфраструктурно улагање последњих неколико деценија – после више деценија имамо изграђене нове судске зграде - у Рашки, Пожаревцу, Панчеву, Ужицу, затим Прекршајни суд у Београду добио је своју зграду након неколико година, завршава се реконструкција Палате правде у Београду, а започета је изградња из темеља нове Палате правде у Крагујевцу“, истакла је минисарка Кубуровић.

Министарка правде је указала да је израда радног текста Стратегије развоја текла паралелно са ревизијом Акционог плана за Поглавље 23. „Акциони план за Поглавље 23 управо треба да буде истовремено и Акциони план за спровођење мера Стратегије развоја, како би се избегла различити начини извештавања и вршила ефикасније контрола спровођења активности“, оценила је Кубуровић.

Министарка је указала да је Нацрт ревидираног акционог плана достављен Европској комисији на мишљење, и да ће након достављања примедби од стране ЕК, Министарство правде поново отворити јавну расправу и консултативни процес са државним органима, али и са цивилним сектором, како би се израдио коначни ревидирани Акциони план и како би се и Стратегија и ревидирани Акциони план истовремено усвојили.

Директор Мисије америчке агенције за међународни развој УСАИД у Србији Мајк де ла Роса истакао је да УСАИД опсежно помаже реформе у Србији већ 18 година, а нарочито унапређење законодавства, обуку судија, те да је сведок значајног напретка, као и многих изазова који су били на путу.

Де ла Роса је истакао да је УСАИД увек имао консензус са својим партнерима, главним заинтересованим странама, а то се огледа у томе да економски и друштвени напредак не може бити остварен без одлучног поштовања владавине права и делотворне заштите права свих, односно да и једно и друго налаже функционално правосуђе и решавање предмета на предвидљив начин и у разумном року.

Вршилац функције председника Врховног касационог суда Драгомир Милојевић рекао је да су активности и мере стратешких докумената које се годинама спроводе увек са циљем постизања независности, као и стручног, одговорног и ефикасног правосудни систем.

Републички јавни тужилац Загорка Доловац истакла је да је за даљи развој правосуђа неопходан свеобухватни приступ, те да је Стратегију реформе правосуђа за период 2013-2018 потребно сада наставити и унапредити.

„Нацрт стратегије развоја правосуђа за период 2019-2024. године представља један квалитетан план и сматрам да садржи свеобухватну разраду стратешких циљева који унапређују правосудни систем наше земље. Независно, самостално, модерно и ефикасно правосуђе, које је одговорно и отворено представља суштину наших напора“, указала је Доловац.

Радни текст Стратегије развоја правосуђа учесницима округлог стола представиле су заменик директора Правосудне академије Мајда Кршикапа и судија Врховног касационог суда у пензији и саветник председника Врховног касационог суда Снежана Андрејевић.

Консултативни процес о радном тексту Стратегије развоја правосуђа за период 2019-2024. године организује Министарство правде уз подршку УСАИД-овог пројекта „Владавина права“.

<