Saradnja Republike Srbije sa EU


Evropska unija je regionalna organizacija evropskih država kroz koju članice ostvaruju zajedničke ciljeve kao što su uravnotežen privredni i društveni razvoj, visoka stopa zaposlenosti, zaštita prava i interesa građana.

Evropska unija, U današnjem obliku, osnovana je u Mastrihtu 1992. godine Ugovorom o Evropskoj uniji. EU predstavlja jedinstven institucionalni okvir koji čine tzv. tri stuba EU. Prvi stub čine tri međunarodne organizacije (Evropska zajednica za ugalj i čelik, Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju); drugi stub predstavlja zajednička spoljna i bezbednosna politika EU, dok treći stub čine policijska i pravosudna saradnja u krivičnim stvarima.

Osnovni ciljevi EU su:

  • podržavanje privrednog i društvenog razvoja;
  • potvrđivanje vlastitog identiteta na međunarodnoj sceni vođenjem zajedničke spoljne i bezbednosne politike (i postepeno stvaranje zajedničke odbrambene politike, koja može dovesti do zajedničke odbrane);
  • zaštita prava i interesa državljana država članica uvođenjem državljanstva EU;
  • čuvanje i dalji razvoj Unije kao prostora slobode, bezbednosti i pravde, na kome je slobodno kretanje lica obezbeđeno uz paralelno usvajanje odgovarajućih mera iz oblasti kontrole spoljnih granica, azila, imigracije i borbe protiv organizovanog kriminala i očuvanje tekovina Zajednice.
  • EU ima 27 država-članica.

Osnovne institucije EU su:

  • Evropski savet,
  • Savet EU,
  • Evropska komisija,
  • Evropski parlament,
  • Evropski sud pravde,
  • Evropski finansijski sud,
  • Ekonomsko-socijalni savet,
  • Komitet evropskih regiona,
  • Evropska investiciona banka,
  • Evropski investicioni fond,
  • Evropska centralna banka,
  • Ombudsman itd.

Poglavlje 23

Evropska komisija preporučila je 22. aprila 2013. godine Savetu ministara spoljnih poslova zemalja članica EU otvaranje pregovora sa Republikom Srbijom.

Savet ministara spoljnih poslova zemalja članica EU jednoglasno je 25. juna 2013. godine preporučio Evropskom savetu da pregovori sa Srbijom otpočnu najkasnije do januara 2014. godine, te da Evropska komisija izradi pregovarački okvir i počne sa analitičkim pregledom usklađenosti srpskog zakonodavstava za zakonodavstvom EU.

Evropski savet je 28. juna 2013. godine dao „zeleno svetlo” da se otvore pristupni pregovori sa Srbijom, a da prva Međuvladina konferencija bude održana najkasnije u januaru 2014. godine.

Proces analitičkog pregleda zakonodavstva (skrining) započeo je 25. septembra 2013. godine kada je u Briselu održan skrining za Poglavlje 23:„Pravosuđe i osnovna prava”.

Pregovori o pristupanju Republike Srbije sa Evropskom unijom formalno su otvoreni Međuvladinom konferencijom 21. januara 2014. godine u Briselu.

U Briselu je, 18. jula 2016. godine održana Treća međuvladina konferencija između Republike Srbije i Evropske unije, na kojoj je doneta odluka o otvaranju dva poglavlja: Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava i Poglavlje 24 – Pravda, sloboda i bezbednost.

Komisija za sprovođenje Nacionalne strategije za reformu pravosuđa

Ministarstvo pravde izradilo je tekst Strategije reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine (usvojena u Narodnoj skupštini Republike Srbije 01. juna 2013.), kao i Akcionog plana za sprovođenje Strategije (usvojena Zaključkom Vlade Srbije 31. jula 2013.), s ciljem poboljšanja kvaliteta pravde, efikasnosti i efektivnosti pravosuđa, uz jačanje i zaštitu nezavisnosti, praćene efikasnim mehanizmima odgovornosti u cilju približavanja pravde građanima i vraćanja poverenja u pravosudni sistem.

Odlukom donetom 25. avgusta 2013. godine Vlada Srbije obrazovala je Komisiju za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine, u cilju realizacije aktivnosti predviđenih Nacionalnom strategijom i Akcionim planom za njeno sprovođenje.

Članovi komisije:

Direktor Pravosudne akademije Nenad VujićDirektor Pravosudne akademije Nenad Vujić, na sednici Komisije za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013-2018 od 29.12.2017. godine, jednoglasno je izabran za predsedavajućeg te Komisije za 2018. godinu.

Za zamenika predsedavajućeg izabrana je članica Visokog saveta sudstva sudija Branislava Goravica.